Brusnica - prirodni saveznik

BRUSNICA



Drugi nazivi: BRUSNICA
Latinski naziv: Vaccinium vitis idaea - Vaccinium macrocarpa. Eng - Cranberry.

Opis biljke: Brusnice spadaju u bobičasto voće koje, kao i borovnice, potiču iz Severne Amerike. To je tvrda i crvena bobica koja zahvaljujući većoj kolicini vitamina C u svom sastavu ima kiselkasti ukus. Brusnicu su koristili u davnim vremenima starosedeoci Amerike kao lek za mnoga stanja, između ostalog i za upalu mokraćnih puteva ...

U poslednje vreme, veoma je popularan sok od brusnica. Osim toga, ovaj se dragoceni plod može koristiti u svežem obliku, može se čuvati smrzavanjem ili sušenjem, a sa njim se mogu pripremati i različiti sosovi i ukusna jela. Brusnice su, nutricionistički gledano, posebni plodovi bogati različitim zaštitnim materijama, uz klasične vitamine i minerale i druge hranjljive sastojke (vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna). U njima su okriveni brojni bioflavonoidi (npr. quercetin) koji imaju snažno antioksidativno delovanje, čime smanjuju rizik oboljevanja od različitih karcinoma (posebno se spominju rak dojke i rak debelog creva). U laboratorijskim eksperimentima na životinjama, brusnice su svojim bioflavonoidima ne samo sprečavale rast ćelija raka, vec i njihovo metastaziranje. Antioksidansi osim toga pomažu i pri prevenciji određenih faktora koji podstiču nastanak kardiovaskularne bolesti.

Hipuricna kiselina, koja se takođe nalazi u brusnicama, predstavlja prirodni antibiotik, tako da se brusnicama pridodaju ne samo antibakterijska, vec i antifungalna (protiv gljivica) svojstva. Antocianini i proantocianidi iz brusnica, osim antikancerogenog delovanja, pomažu i pri obnovi ćelija koje su odgovorne za vid. Brusnice uz sve to, deluju i na snižavanje glukoze u krvi, što je jako korisno za dijabetičare.

Najvažnija stanja kod kojih se preporučuje svakodnevna upotreba tih izuzetnih plodova jeste u svakom slučaju upala mokraćnih puteva, budući da flavonoidi iz brusnica imaju posebno antibakterijsko delovanje baš u tom delu tela, zahvaljujući posebnim receptorima kojima se one tu vežu.

Istraživanja su pokazala da sastojci iz brusnica uništavaju i Helicobacter pylori, koji je u najvećem postotku uzročnik čira na želucu. Osim toga, brusnice uništavaju i bakterije koje su naseljene u ustima i koje inače vremenom dovode do raznih bolesti zubi i desni.

Izvor: Herbateka

Brusnica - Saveznik u borbi protiv bolesti

Brusnica je ukusno voće poreklom iz Amerike, ali i namirnica višestruko korisna za zdravlje. Zahvaljujući brojnim korisnim materijama koje organizam štite od raznih bolesti, ovo voće zaokuplja sve veću pažnju stručnjaka.

Bobičasto voće brusnica najpoznatije je po tome što čini deo praznične trpeze u Americi. Međutim, nutricionisti ističu da se nedovoljno zna i govori o tome koliko ovo voće može doprineti zdravlju ljudi.

Neki hranljivi i dragoceni sastojci brusnica ostaju i u džemu, soku, pitama i drugim slatkišima koji se od njih mogu napraviti, ali najviše korisnih materija u organizam ćemo uneti ukoliko ih jedemo sveže ili eventualno sušene bez dodatog šećera i konzervansa.

Stručnjaci su brojnim ispitivanjima utvrdili da je brusnica veoma korisna u slučajevima urinarnih infekcija. Poznato je njeno blagotvorno dejstvo na prostatu.
Proantocijanidini, jedinjenja kojima je brusnica bogata pogubni su za ešerihiju koli jer onemogućava ovu bakteriju da se „zakači" za površinski sloj materice i bešike.
Na sličan način, materije iz brusnice utiču na smanjenje broja bakterija u usnoj duplji , a time i naslaga plaka na zubima.
Na osnovu rezultata više ispitivanja sprovedenih u laboratorijskim uslovima, stručnjaci tvrde da jedinjenja proantocijanidina imaju zaštitnu ulogu i kada su u pitanju ozbiljna oboljenja poput raka.
Zahvaljujući sposobnosti da blokira oksidaciju nekih lipoproteina brusnica čuva srce.
Kako je takav proces u organizmu jedan od faktora rizika srčanog udara, blokiranje oksidacije lipoproteina niske gustine konzumiranjem brusnice može se smatrati preventivnom merom protiv bolesti srca.

Takođe, brusnica je dobar saveznik u prevenciji stvaranja kamena u bubregu zbog visokog sadržaja korisnih kiselih materija kojima ove ukusne bobice obiluju.
Brusnica je poreklom je sa severnoameričkog kontinenta, ali se sada gaji u svim oblastima umereno kontinentalne klime.
Biljka koja daje plod gorko-kiselog ukusa raste kao zeleni grm visok oko 25 santimetra, sadi se u proleće, početkom marta, a rađa dva puta godišnje.
Plodovi su bogati brojnim mineralima, vitaminom A, vitaminom C i kalijumom.

Izvor RTS

Brusnica - prirodni antibiotik



Retko koja biljka je sa svojim plodovima kao brusnica, koja je prirodni antibiotik, potvrdila svoj doprinos zdravlju. Plodovi su bogati različitim zaštitnim materijama, sadrže minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Crvena tvrda bobica ima zbog veće količine vitamina C kiselkast ukus.

Pored toga brusnica kao lekovita biljka je već dugo poznata, od lišća i plodova se prave lekoviti čajevi, u svežem obliku se prave sokovi, plodovi se mogu čuvati samrzavanjem ili sušenjem, a njime možemo pripremati džemove i ukusne sosove i jela. Sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene su prirodan antibiotik koji, uništava štetne bakterije i gljivice u telu. Bioflavonoidi imaju posebno antibakterijsko delovanje tako su istraživanja pokazala, da brusnice mogu sprečiti pojavu infekcije urinarnog trakta (E. Colli bakteriju), isto tako sastavni delovi brusnice deluju na uništenje bakterije Helicobacter pylori, koja je uzročnik čira na želucu, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i zubnog mesa.

Isto tako sastojci brusnice smanjuju rizik od različitih karcinoma, kao što su rak dojke i debelog creva, sprečava rast ćelija raka i njegovo širenje po telu. Brusnica pomaže pri obnovi vida (očiju), smanjuje šećer u krvi, što je korisno za dijabetičare. Plodovi brusnice su veoma cenjeni u ishrani osoba izloženih stresu, prevencija su kod kardiovaskularnih bolesti (srca i krvnih žila).

Preporučuje se sok i čaj od plodova i lišća brusnice, deci i starijim osobama. Brusnica je crvena jagodica koja se kao namirnica upotrebljava za kolače i torte, marmelade sirupe kao filovi u pecivima, ide kao sastojak voćnih kupova, frapea. Jela od mesa vepra i druge divljači zadržavaju svojstvenu aromu, koju umak od brusnica ublažava, tako se jelo čini ugodnijim i probavljivijim. Plodove brusnice preradimo u sok, čaj, džem, umak, plodovi se suše ili zamrzavaju, kao jagodasto voće pravi su izvor užitka i zdravlja.

Svako ko želi može na okućnici posaditi manji nasad brusnica tako da ima lišđe i plodove na dohvat ruke, a u proleće u početku marta i aprila je pravo vreme da se sade brusnice.

Izvor: Kodren